Levijatan (25 page)

- Ali zašto je komesaru trebalo da ubija Renijea? - skeptično je odmahnvala glavom Klarisa. Madam Kleber je očigledno trabunjala gluposti.

-Pa, kažem vam da je šenuo pameću od gramzivosti! Za sve je kriva marama! Da li se Goš naljutio na Šarla što je spalio maramu, da li mu nije poverovao - ne znam. Ali, Goš ga je ubio, to je jasno. I kada sam to otvoreno, u oči, rekla komesaru, on nije ni pomislio da se opravdava. Zgrabio je svoj pištolj, počeo da maše njime, da mi preti. Rekao je da će me, ako ne budem držala jezik za zubima, poslati za Renijeom... - Renata ponovo poče da šmrče i - o čuda nad čudima! - baron joj pruži svoju maramicu.

Kakva je to tajanstvena promena, pa on se uvek držao na odstojanju od Renate?

- ...Dakle, spustio je pištolj na sto i počeo da me trese za ramena. Tako me je bilo strah, tako sam se uplašila! Ne sećam se kako sam ga odgurnula i zgrabila oružje sa stola. To je bilo užasno! Bežala sam od njega oko stola, on je jurio za mnom. Osvrtala sam se i pritiskala okidač, ne sećam se koliko puta. Konačno, on je pao... A zatim je ušao gospodin Fandorin.

I Renata zajeca na sav glas. Milford-Stouks ju je oprezno gladio po ramenu - kao da dodiruje zmiju-zvečarku.

Tišinu naruši jak aplauz. Od iznenađenja Klarisa se trgnu.

-Bravo! - Fandorin se podmešljivo osmehivao i pljeskao dlanovima. - B-bravo, madam Kleber. Vi ste velika glumica.

- Kako se usuđujete?! - ser Redžinald se zagrcnu od negodovanja, ali ga Erast prekinu pokretom ruke.

- Sedite i slušajte. Ispričaću vam kako su se stvari odvijale. - Fandorin je bio apsolutno miran i, reklo bi se, uopšte nije sumnjao u to da je u pravu. - Madam Kleber nije s-samo izvanredna glumica, ona je uopšte jedna neobična i talentovana osoba - u svakom pogledu. Sa zanosom, s maštom. Nažalost, njen glavni dar leži u sferi kriminala. Vi ste saučesnica čitavog niza ubistava, madam. Tačnije, ne saučesnica, nego inspirator, g-glavni akter. Zapravo, Renije je bio vaš saučesnik.

- Evo - Renata se žalosno obrati ser Redžinaldu. - I ovaj je skrenuo pameću. A bio je tako miran, tako staložen.

- Najfascinantnija kod v-vas jeste neljudska brzina reakcije - kao da se ništa nije desilo, nastavi Erast. - Vi se nikada ne branite, vi udarate p-prvi, gospođo Sanfon. Dozvoliće mi da vam se obratim vašim pravim imenom?

-Sanfon?! Mari Sanfon?! Zar je to ona?! - uzviknu doktor Trufo.

Klarisa shvati da sedi otvorenih usta, a Milford-Stouks brzo povuče ruku s Renatinog ramena. Sama Renata gledala je Fandorina sa saosećanjem.

- Da, p-pred vama je međunarodna avantu-ristkinja Mari Sanfon, legendarna, genijalna i neumoljiva. Njen stil su veliki poduhvati, domišljatost, d-drskost. I još - odsustvo dokaza i svedoka. I, the last but
not
the least,
^{34}
potpuna nebriga za ljudske živote. Priznanje Šarla Renijea, kome ćemo se još vratiti, sadrži p-podjednako istinu i laž. Ne znam, uvažena gospođo, kada ste se i pod kojim okolnostima upoznali s tim čovekom, ali dve stvari su van sumnje. Renije vas je iskreno voleo i pokušavao je da otkloni sumnju sa vas do poslednjeg trenutka svog života. I drugo: upravo vi ste podstakli sina Smaragdnog Radže da se pozabavi traganjem za nasledstvom - u suprotnom, zar bi on čekao t-toliko godina. Upoznali ste se s lordom Litlbijem, dobili sve neophodne informacije i razradili p-plan. Očigledno, u početku ste mislili da ćete maramu izmamiti lukavstvom, p-pribegli ste i zavođenju; ta, lord nije ni slutio koliko je značajan taj komad tkanine. Međutim, uskoro ste se uverili da je zadatak nemoguće izvršiti: Litlbi je bio prosto lud za svojom kolekcijom i nipošto ne bi pristao da se rastane ni od jednog jedinog eksponata. Krađa marame se takođe činila nemogućom: pored vitrine su stalno dežurali naoružani čuvari. I vi ste odlučili da igrate na s-sigurno: s minimalnim rizikom i, kako vi to volite, ne ostavljajući tragove. Recite, da li ste znali da lord te kobne večeri nikuda neće krenuti, da je ostao kod kuće? Ubeđen sam da ste znali. Bilo vam je potrebno da potčinite Renijea prolivenom k-krvlju. Konačno, sluge nije ubio on, nego vi.

- Nemoguće! - doktor Trufo podiže dlan. - Da žena bez medicinskog obrazovanja i velikog iskustva da devet injekcija za tri minuta? To je isključeno.

-Prvo, bilo je moguće unapred p-pripremiti devet napunjenih špriceva. A drugo... - Erast otmenim gestom uze iz vaze jabuku i odseče komadić - gospodin Renije nije imao iskustva sa špricevima, ali Mari Sanfon jeste. Ne zaboravite da je ona vaspitavana u vincentinskom samostanu, kod milosrdnih sestara. Poznato je da taj red smatra svojim zadatkom pružanje medicinske pomoći siromašnima, pa se vincentinke od detinjstva pripremaju za službu u bolnicama, kolonijama za gubavce i staračkim domovima. Sve te monahinje su visokokvalifikovane milosrdne sestre, a mlada Mari, ako se sećate, bila je jedna od najboljih.

-Zaista, zaboravio sam. U pravu ste! - doktor pokajnički sagnu glavu. - Nastavite. Više vas neću prekidati.

- Dakle, Pariz, Ri de Grenel, veče 15. marta. U vilu lorda Litlbija dolaze d-dvoje: mlad crnpurasti lekar i milosrdna sestra u sivoj monaškoj kapuljači, navučenoj do samih očiju. Lekar podnosi p-papir sa pečatom gradske vlade, traži da se odmah sakupe u jednoj prostoriji svi koji su se zatekli u kući. Verovatno kaže da je već kasno i da imaju još mnogo posla. Injekcije daje monahinja - vešto, brzo, bez bola. Kasnije, patolog-anatom neće na mestima uboda okriti nijedan hematom. Mari Sanfon nije zaboravila časove iz svoje bogougodne mladosti. Dalje je jasno, zato se neću upuštati u d-detalje: sluge padaju u san, zločinci se penju na sprat, sledi kratak Renijeov okršaj s domaćinom. Ubice nisu primetile da je u lordovoj ruci ostala zlatna značka
Levijatana.
Kasnije ste, gospođo, morali da date saučesniku svoj amblem - vama je bilo lakše nego prvom pomoćniku kapetana da otklonite sumnju sa sebe. I još ste, p-pretpostavljam, više verovali sebi nego njemu.

Klarisa, koja je do tog trenutka očarano gledala Erasta, načas je pogledala Renatu. Ova je slušala pažljivo, na licu joj se zaledio izraz začuđene uvređenosti. Ako je ono i bila Mari Sanfon, zasad se ničim nije odala.

- Počeo sam da sumnjam u vas dvoje onog d-dana kad vas je, tobože, napao siroti Afrikanac - narator se poverljivo obrati Renati i odgrize komad jabuke belim, jednakim zubima. - Tu je, naravno, kriv Renije - uhvatila ga je panika, pao je u vatru. Vi biste smislili nešto lukavije. Ja rekonstruišem lanac d-događaja, a vi me ispravite ako grešim u detaljima. U redu?

Renata skrušeno klimnu glavom i podupre rukom okrugli obraz.

- Renije vas je ispratio do kabine, trebalo je da o koječemu porazgovarate; pa i u priznanju vašeg saučesnika je rečeno da je kratko vreme pre toga marama iščezla na t-tajanstven način. Ušli ste u svoju kabinu, videli ogromnog crnca koji je preturao po vašim stvarima i u prvom trenutku ste se, mora biti, uplašili - ako je vama uopšte poznato osećanje straha. Ali sledeće sekunde vaše srce je zatreperilo od radosti: na vratu divljaka ste ugledali maramu za kojom ste toliko žudeli. Sve se razjasnilo: preturajući po Renijeovoj kabini odbegli rob se polakomio na šarenu tkaninu i rešio da njime ukrasi svoj snažni vrat. Na vaš krik utrčao je Renije, takođe video maramu i, ne savladavši se, istrgnuo bodež... Morali ste da smislite priču sa misterioznim napadom, da legnete na pod i navalite na sebe t-teško, još vrelo telo ubijenog. Mora da nije bilo baš prijatno, zar ne?

- Dozvolite, to su najobičnije pretpostavke! - vatreno se suprotstavio Redžinald. - Naravno da je crnac napao madam Kleber, to je očigledno! Opet fantazirate, mesje ruski diplomato!

- Ni najmanje - kratko odgovori Erast gledajući barona, teško je reći da li tužno ili sažaljivo. - Pa, g-govorio sam vam da sam imao prilike da vidim robove narodnosti Ndanga i ranije, u turskom ropstvu. Znate li zašto njih na Istoku tako visoko cene? Zato što se, bez obzira na svoju v-veliku snagu i izdržljivost, odlikuju blagom, dobroćudnom naravi i apsolutno nisu skloni agresiji. To je pleme zemljoradnika, a ne lovaca, ono nikada ni s kim nije ratovalo. Ndanga nikako nije mogao da nasrne na madam Kleber, čak ni iz straha. Evo, i mesje Aono se iznenadio k-kako na vašem nežnom vratu nisu ostale modrice od prstiju divljaka. Zar to nije čudno?

Renata je zamišljeno sagla glavu kao da je i sama bila iznenađena tom činjenicom.

- Setimo se sada ubistva profesora Svitčajlda. Čim je postalo jasno da je indolog blizu odgonetke, vi ste ga, uvažena gospođo, zamolili da ne žuri, da priča detaljno i od samog početka, a za to vreme ste poslali svog saučesnika tobože po šal, a zapravo - da pripremi ubistvo. Vaš par vas je shvatio bez reči.

- Nije istina! - zvonko uzviknu Renata. - Gospodo, svi ste mi svedoci! Renije se sam ponudio! Sećate se? Pa, mesje Milford-Stoukse, govorim istinu! Prvo sam vas zamolila, sećate li se?

- Tačno - potvrdi ser Redžinald. - Tako je bilo.

- T-trik za glupake - odmahnu nožićem za voće Fandorin. - Vi ste, uvažena gospođo, odlično znali da vas baron ne podnosi i da nikada ne ispunjava vaše hirove. Operaciju ste, kao i uvek, izveli vešto, ali ovoga puta, avaj, nedovoljno čisto. Nije vam uspelo da krivicu svalite na mesje Aonoa, mada ste bili vrlo b-blizu cilja. - Tu Erast skromno spusti pogled, dajući slušaocima mogućnost da se prisete ko je zapravo oborio niz dokaza protiv Japanca.

Nije mu strana sujeta, pomislila je Klarisa; ali, ova crta joj se učini iznenađujuće milom i, ma kako to bilo čudno, samo je povećala mladićevu privlačnost. Da razreši paradoks, pomogla joj je, kao i obično, poezija:

I mane zemne bića vam draga
Divljenjem krasi ljubavna snaga.

Ah, mister diplomato, malo vi poznajete Engleskinje. Sve mi se čini da ćete u Kalkuti morati da napravite malo dužu pauzu.

Fandorin je napravio pauzu i ne sluteći da je on „milo biće“ i da će na mesto službovanja stići kasnije nego što je planirao. Nastavio je:

- Sada je vaš položaj postao zaista nezavidan. Renije je to p-prilično rečito izložio u svom pismu. I tada vi donosite strašnu, ali na svoj način genijalnu odluku: da potopite brod zajedno sa sitničavim policijskim komesarom, svedocima, i još hiljadu ljudi pride. Šta je za vas ž-život hiljade ljudi ako vam oni smetaju da postanete najbogatija žena na kugli zemaljskoj? Još je gore što su oni pretnja vašem životu i slobodi.

Klarisa pogleda Renatu sa sujevernim užasom. Zar je moguće da je ta mlada osoba, malo ostrvljena ali uglavnom sasvim prosečna, sposobna za takav čudovišan zločin? Nije moguće! Ali nemoguće je ne verovati Erastu. On je tako ubedljiv i tako lep!

Niz Renatin obraz klizila je ogromna suza, veličine zrna pasulja.

U očima joj se nastanila nema molba: Zašto me tako mučite? Zar sam vam ja nešto uradila? Ruka mučenice spusti se na stomak, lice se zgrči od patnje.

- Samo nemojte da padate u nesvest - hladnokrvno joj posavetova Fandorin. - Najbolje sredstvo da nekog p-povratite svesti jeste masaža šamarima po licu. I ne pretvarajte se da ste slabi i bespomoćni. Doktor Trufo i doktor Aono smatraju da ste snažniji od b-bika. Sedite, ser Redžinalde! - Erastov glas dobi čelični ton. - Imaćete vremena da se zauzmete za svoju prekrasnu damu. Kasnije, kad ja zavrnšm... Uostalom, dame i gospodo, upravo ser Redžinaldu svi mi treba da zahvalimo za spas naših života. Da nije bilo njegove... neobične navike da svaka tri sata određuje koordinate broda, današnji doručak ne bio poslužen ovde, nego na d-dnu mora. Pri čemu bismo bili posluženi mi.

- „Gde je Polonije? - kratko se nasmejao baron. - Na večeri, ali na takvoj gde ne večera on, nego večeraju njega.“

Klarisa se naježila. Jak talas udari o brod, na stolu zadrhta posuđe, a ogromni Big-Ben se ponovo zatetura.

- Ljudi su za v-vas statisti, uvažena gospođo, a statiste vi nikad niste žalili. Naročito ako je u pitanju pedeset miliona funti. Teško je odoleti. Siroti Goš je, na primer, pokleknuo. Kako je nevešto izvršio ubistvo naš majstor istrage! Vi ste, n-naravno, u pravu: nesrećni Renije nije izvršio samoubistvo. Ja bih to i sam shvatio, ali vaša ofanzivna taktika me je na neko vreme izbacila iz sedla. Šta znači jedno „oproštajno p-pismo“! Ton očito nije predsmrtni - Renije se još nada da će dobiti na vremenu, da će ga proglasiti ludim. Najviše se on uzda u vas, gospođo Sanfon, navikao je da vam neograničeno veruje. Goš je mirno odsekao treću stranicu na mestu koje po njegovom mišljenju najviše odgovara za kraj. Kakva trapavost! Naš komesar je sasvim skrenuo pameću zbog b-brahmapurskog blaga. Pa kako i ne bi - to je njegova penzija za trista hiljada godina! - Fandorin se tužno osmehnu. - Sećate li se s kakvom je zavišću Goš pričao o baštovanu koji je vrlo povoljno prodao bankaru svoju besprekorno čistu reputaciju?

- Ali zasto je biro potrebno ubijati gospodina Renijea? - upita Japanac. - Pa, marama je izgorera.

-Renije je veoma želeo da komesar u to poveruje i, radi veće ubedljivosti, čak je odao tajnu marame. Ali Goš nije poverovao. - Fandorin napravi pauzu i tiho dodade. - I bio je u pravu.

U salonu zavlada mrtva tišina. Klarisa samo što je uzdahnula, i zaboravila je da izdahne. Nije odmah ni shvatila otkud joj takva težina u grudima; onda je, došavši sebi - ispustila vazduh.

- Znači, marama je sačuvana? - oprezno, kao da se boji da ne uplaši retku pticu, upitao je doktor. - Pa gde je?

- Taj komad t-tanke svile je tokom jutra promenio tri vlasnika. Prvo je bio kod uhašpenog Renijea. Komesar nije poverovao pismu, pretresao je zarobljenika i našao m-maramu kod njega. Upravo tada, ošamućen od bogatstva koje mu je padalo u ruke, on je i izvrpšo ubistvo. Nije odoleo iskušenju. Kako se sve divno složilo: u pismu je rečeno da je marama spaljena, ubica je sve priznao, parobrod plovi u Kalkutu, a odatle je Brahmapur nadohvat ruke! I Goš je rizikovao sve. Udario je zatvorenika, koji ništa nije slutio, nečim teškim po glavi, na brzu ruku je inscenirao samoubistvo i pošao ovamo, u salon, da čeka kada će stražar otkriti leš. Ali zatim je u igru ušla gospođa Sanfon i nadigrala nas je obojicu: i policajca, i mene. Vi ste fascinantna žena, uvažena gospođo! - obrati se Erast Renati. - Očekivao sam da ćete početi da se opravdavate i da ćete sve svaliti na svog saučesnika, sreća te je mrtav. No, bilo bi to t-tako jednostavno! Ne, vi ste postupili drugačije. Iz komesarovog ponašanja ste shvatili da je marama kod njega, i niste razmišljali o odbrani, o ne! Želeli ste da povratite ključ do blaga, i vratili ste ga!

-Zašto ja moram da slušam sve ove budalaštine?! - sa suzama u glasu uzviknu Renata. - Vi ste, mesje, niko! Vi ste prosto stranac. Zahtevam da se mojim slučajem pozabavi neko od starijih brodskih oficira!